четвртак, 21. септембар 2017.

Наше нове лутке

Лутке за представу ''Корњача и зец''  направљене су на следећи начин:

1. Главу и труп нацртати на стиродуру.
2. Најбоље је изрезати облике лемилицом. Ако се реже скалпелом стиродур се круни.
3. Обојити главе.
4. Сашити оделца од чвршће тканине. Руке и ноге се  не пуне.
4. Направити шапице од друге тканине и мало их напунити ватом.
5. Зекине уши су моделоване жицом и обложене тканином.
6. Шеширић можете исплести од сламе или ролница папира.
7. Залепити дрвофикс лепком штап и лутка је готова.






среда, 20. септембар 2017.

Наш нови сталак и луткарски параван

Ако хоћете да обрадујете учитељицу луткарку, поклоните јој лутку, ако хоћете да је усрећите, поклоните је луткарски сталак и параван. Томе се неће обрадовати само учитељица. Обрадоваће се и чета малих луткара жељна игре и нових изазова.
Е, такав јединствен поклон смо добили од наше пријатељице, учитељице Лидије Виденовић. Параван боје јесени, заузео је почасно место и увеселио нашу учионицу радоваоницу.
Одељењске лутке Тома и Нина увек су расположене за игру улога. Захваљујући њима, лако решавамо конфликте у одељењу и брзо долазимо до истине. Оне нас подсећају на правила лепог понашања. Саветују нас како да будемо прави другари.



 Две Тијане спретно воде гињоле.


Лутке на часу српског језика често користимо. Примамљивијег начина учења за децу млађег школског узраста готово да нема.

 Свитац је захваљујући нама научио како да стекне пријатеља.






Прва поставка луткара-Магдалена, Живко, Александар, Тијана и Јована.


Друга поставка луткара подједнако је успешна. Екипу чине:Данило, Александра, сара, Марко и Тијана.


Захваљујући паравану родила се идеја за нов начин израде луткица за представу ''Корњача и зец.'' Премијера представе биће првог дана Дечије недеље.


 

Шта друго рећи, осим, ВЕЛИКО ХВАЛА учитељице Лидија!

четвртак, 14. септембар 2017.

Еко камп ''Дружење са природом на планини Повлен 2017.''

        Вођени љубављу према природи, жељом да сазнамо нешто ново и понесени лепим искуствима са прошлогодишњег еко кампа, 9. септембра 2017. кренули смо природи у походе. Наша дводневна ''еколошка авантура'' на планини Повлен, била је до детаља испланирана.
Овогодишњи пројекат подржала је фирма из Ариља ''CASINI FISHING'' d.o.o. која се  бави заштитом рибљег фонда у водама Западне Србије. У њој раде професионалци који знају свој посао. Њихова помоћ у организацији и реализацији пројекта била нам је неопходна.
Без њих не бисмо успели.
         Услови за полазак били су исти као и прошле године:два дана без техничких направа и нездраве хране. Рекли смо ''довиђења,'' грицкалицама, слаткишима, газираним соковима и сухомеснатим производима. За здраву храну су се побринули родитељи ученика: свеже воће и поврће, млеко и домаћи млечни производи, домаћи воћни сокови, домаћи хлеб и пецива...
           Екипу еколога чинили су ученици 2. и 3. разреда, радници фирме ''CASINI FISHING'' d.o.o. Томислав Тасић и Огњен Крнетић, родитељи ученица Ане и Мине Крстивојевић Милица и Жељко и учитељице Весна и Луција.
          Сада смо већ знали шта можемо да очекујемо. На вратима планинарског дома ''Кућерак на Повлену''  којим управља ''Еколошко планинарско друштво Повлен,'' дочекала нас је насмејана домаћица Оливера и наш стари знанац чика Балон. Док су деца распаковала ствари, на столу је већ замирисао доручак од домаћих пецива и свежег млека. За то време помоћници кувара Милица, Томислав и Весна сецкали  су поврће за паприкаш. Главна куварица била је Луција. Ватра је пуцкетала, ручак је проврио, домаћини су преузели да доврше паприкаш, а ми смо били спремни за прву шетњу.


Томислав и главна куварица на радном задатку 


Помоћнице кувара  Милица и Весна су веома озбиљно схватиле свој посао. 


Весела поворка  разведрила је тмуран дан.




       
      Велики Повлен богат je водотоцима. Најзначајнија река на овој планини је Трешњица, чији је кањон познат као станиште заштићене врсте орла -Белоглавог супа. Кањон Трешњице је природно добро од изузетног значаја, које је стављено под заштиту државе. Један је од најлепших кањона и представља станиште за 17 парова Белоглавог супа,  који је најкрупнија птица грабљивица у овом крају и храни се искључиво остацима угинулих животиња, па га због изузетне санитарне улоге називамо ''Птица санитарац'' или "Цар висина и чистач природе."Белоглави суп је угрожена врста којој прети истребљење и еколози чине све да их спасу од нестајања. Женка у току године положи само једно јаје и из тог разлога их је изузетно тешко заштитити и обезбедити опстанак.
 Специфично за кањон Трешњице је то да сваког прoлeћа излази из Дрине на природни мрест, риба младица, "краљица Дрине".
            Трешњица извире на југозападној страни Повлена на висини од 1185 m, а улива се у Дрину код Горње Трешњице на висини од 180 m.Прва станица била је извор реке Трешњице.

      Колону су предводили Огњен и Томислав. 



На путу до реке учили смо о богатству флоре наших шума. Најбоља је очигледна настава.


Први успон са лакоћом смо савладали.



На путу до извора брали смо хајдучку траву.



Киша је ромињала, али мали планинари били су добро опремљеникабаницама, чизмицама, кишобранчићима.



 На извору реке, поновили смо делове речног тока.





Вода у реци је плитка и прозирна. У њој се види сваки становник реке.



Онда је уследила дугоочекивана активност: Мала школа рекреативног риболова коју су водили Томислав и Огњен.

Ученици су сазнали:
-Које су реке нашег краја;
-Које врсте риба живе у рекама нашег краја;
-Шта је мрест;
-Шта је рекреативни риболов;
-Које врсте мамаца се користе за речни риболов;
-Кратке изводе из Правилника о режиму риболова (опште податке које деца овог узраста могу да схвате).
-Зашто је неопходно поштовати Правилник о режиму риболова;
-Из чега се састоји рад рибочуварске службе;
-Да поставе мамац;
-Како се забацује удица;
-Како да скину рибу са удице;

-Зашто прави рекреативни риболовци пољубе рибу и врате у воду;



Колико је вода чиста посведочио нам је и овај становник реке-рак.


Кренуло је везивање удице.





Свако дете је добило прилику да научи да забаци удицу. Били смо много бучни. Све рибице су од нас побегле. Али, ко би могао да ућутка ово веселу дружину? Усхићење, радозналост и жеља за  новим искуставима била је јака. Желели су да пољубе рибицу коју нисмо ухватили и да буду прави рекреативни риболовци. Договорили смо се да ћемо на нашем Петничком језеру ту жељу испунити.








У Кићиним рукама нашла се једна мала жабица.


Док једни забацују удицу, други радознало истражују по реци.



И Ноле природњак ухватио је жабицу, само да је покаже другарима, а као прави еколог одмах је спустио у речицу.






После пецања деца су имала прилику да мало одморе и да постављају питања.




Наставили смо пут до Повленске реке понорнице.

Повремено смо одмарали. Било је прилике и да се пењу по дрвећу.


Пронашли смо и јестиву гљиву-Сунчаницу.


Неки су се од ситне кише заштитили кишобранима из природе.



Неки су и заостајали за колоном, наводно да би фотографисали.
Шумом је одзвањала песма ''Шума блиста, шума пева.'' Песмом смо хтели да растерамо дивље звери којих на Повлену има.


И стигосмо до Повленске реке. Она је више поток него река.




Ту смо седели испод печурке и сладили се бакиним колачима.



Вода из Повленске реке је здрава и питка. Ученици су наточили у флашице.



Овде је било простора за трчкарање и истраживање шуме.





Повратак је био тежи део пута. Срећом, наилазили смо на дивље купине које смо јели да бисмо повратили снагу.



Тата Жељко је измерио руту. Прешли смо првог дана до ручка 15 километара и 700 метара. Показали смо да смо спремни планинари.
Нисмо имали такву амбицију, али, десило се. Зато смо се истезали да спречимо упалу мишића.
И заиста, нико се није жалио на бол у мишићима.




Мислили смо да нас је чика Тома изневерио. Није нас чекао док смо застајкивали у шетњи и није певао са нама. Хтели смо да му кажемо да није добар друг. Кад оно... У дому нас је чекало изненађење. Постављен сто. Зато је журио. Хтео је да нас изненади знајући колико су деца огладнела. Слатко су јели паприкаш.сир, салату...После ручка уследила је по једна јабука.


Напољу смо наставили активности. Деца су  бојила бојанкаме - животиње наших шума.


Други су се играли.





И учитељице су  нашле времена за предах.


Слатке кифлице за ужину.




Биљке које смо брали у шетњи испресовали смо. Од њих ћемо направити хербаријум.



Кад је захладнело повукли смо се у дом и читали приче из природе из дечије штампе.
А онда журка уз дечије песмице.


Правило у планинарском дому је да свако себи навуче постељину за спавање. Деца су помагала учитељицама.
Спавали смо сви заједно у спаваони од 23 кревета. У 21.30 више нико није био будан. Ослушкивали смо у мраку хркуцкање, чуо се понеки запушени носић, бунцање, причање, мумлање... А ко не би преживљавао поново у сну овако садржајан дан?
 Прво смо покривале децу, онда откривале јер су се неки презнојили, онда поново покривале. Скакале смо чим се неко у сну окрене плашећи се да не попадају они храбри који спавају на спрату. И тако свану нови дан пун нових доживљаја.



После прженица које је Огњен припремио, кајмака и сира,  шоље млека или беле кафе, повратили смо снагу и били спремни за даље освајање Повлена.

Извор вода извирала.




Пут до Великог Повлена.

Неприкладност у називу је та што је Велики Повлен (1271 метар) , нижи од Малог Повлена који је 1347 метара.





На путу смо срели деку чобанина. Позирао је за нас.


И овчице су потражиле хлад у коме ће да пасу суву траву изгорелу од сунца.


Стигли смо на врх.


Одавде севиде све Подрињско колубарске планине. Види се Босна и лепотица Фрушка гора.






Види се и језеро и брана Ровни.



Одмор на врху уз колачиће из мамине кухиње.







Ту смо пронашли мајчину душицу и брали за чај.





Пуне ручице-мајчине душице.















Били смо сведоци рађања нових љубави. Букетима цвећа дечаци су се удварали девојчицама.
Неки нису били сагласни да обелоданимо ''њихове везе.'' Зато ћемо чувати повленске тајне.


И тешка срца кренули смо кући препуни утисака. Чим смо сели у комби уследило је питање:''Када ћемо доћи на Повлен?''



У повратку смо посетили брану Ровни.




Све ове активности почетак су пројектне наставе под називом ''Природне лепоте нашег краја.'' На овом пројекту дуго ћемо радити. Многобројни циљеви и задаци нашег пројекта остварени су. 
Захваљујемо фирми ''CASINI FISHING'' d.o.o. на партнерству и помоћи у реализацији пројекта.